ZALOG
UROĐENE SLIKE
UROĐENE SLIKE
I
Trska,
treperi,
huk vode,
nevidljive.
Koraci,
lagani,
sigurni,
oprezni.
Prozukle,
nadolazeće,
pune značenja,
Reči.
II
Visoki,
ljudi,
ljudine,
i žene,
tihe,
pobožne,
lepe,
zanesene,
nestvarne,
svaka trudna,
blagoslovena,
tajnom zaogrnuta.
III
Blago,
životinje,
neprebrojne,
kao ljudi,
slovesne,
odane,
gojne,
plodne,
bez čuvara,
na pašnjacima,
nepreglednim.
IV
Šume,
nesagledive,
prijatelj,
i neprijatelj,
pejzaži,
biblijski.
Divljač,
nevidljiva,
lovci,
nemilosrdni,
traže hranu,
zakon prirode,
ispunjavaju.
V
Krošnje,
listale,
visinu,
nebo,
osvojile.
Cvetale,
naklone,
plodove,
i odmor,
obećavaju.
VI
Ptice,
iz gnezda,
sa grana,
poleću.
Nežnih glasova,
kidaju paučinu,
svod zakriljuju.
Velike,
zloslutne,
pevice,
krošnje nastanjuju.
VII
Njive,
uzorane,
brazde,
duboke,
crnica,
obećava.
Ilovača,
savladana,
na podzemni svet,
na propast,
i smrt,
podseća.
VIII
Vazduh,
plav,
providan,
od morske pene,
setno,
izatkan.
Polenom posut,
rosom poprskan.
Mesečinom,
sunčevinom,
prošaran.
IX
Znaci,
čitljivi,
jasni,
sigurni,
i oni drugi,
neodgonetnuti,
nedokučivi,
daljini,
nevidljivim susretima,
nepredvidljivim,
namenjeni.
X
Zgusnut,
lepljiv,
opipljiv,
meleman,
budilnik,
nad velikom vodom,
razleže se,
ozon,
dar,
nad darovima.
XI
Uzvija se,
razleže,
odjekuje,
i o nebesa razapeta,
pesma,
Lepota Jezika.
XII
Svitanje,
zorno,
radosno,
zrikavo,
šeretsko,
neuhvatljivo,
nezamislivo,
dan najavljuje.
XIII
Podne,
visoko,
nedostižno,
sunčani pupak dana,
strela,
u nedođin odapeta,
nepovratno.
XIV
Veče,
opojno,
razorno,
razapinjuće,
zapretane vatre,
obećanja,
strahove,
i seobe,
pamti.
XV
Noć,
tajnovita,
zgusnuta,
svemu oduzima lik,
utrobe budi,
preobražava.
Začinje,
telad,
i decu,
smišlja,
dela,
i nedela.
XVI
Ponoć,
plač skriva,
nemušti,
primalni,
neizdrživi.
I pesmu,
zavetnu,
da se ne potroši,
ne zaboravi.
XVII
Prepliće se,
sećanje,
i zaborav,
prostire se,
smrt,
kao dobrodošlica,
nečujno,
nenametljivo.
XVIII
Bude se,
snom zavarani,
pre razdanuća,
pre sunčevog dodira,
da se u vodi ogledaju,
saberu,
upriliče.
XIX
Praskozorje,
vidi nevidljivo,
čuje nečuveno,
baja,
i sluti,
razgrće mađije,
samo sa sobom,
i sa Bogom,
razgovara.
XX
Vino,
i mleko,
dvostruka pričest,
široki ambari,
duboki bunari,
bistra voda,
izvori,
Danicom,
i zemljinom utrobom,
osvetljeni.
XXI
Uz vatru,
između noći i dana,
dana i noći,
žrtva
i žetva,
obredi,
pića,
piju se,
zlatnim krčazima.
XXII
Kuće,
voćnjaci,
dvorišta,
nežne trave,
pitome zmije,
i jabuke,
na putu,
crvene.
XXIII
Na travi,
deca,
plavih očiju,
zlatastih vitica,
raširenih ruku,
nasmejana,
uče,
da lete,
i da padaju.
XXIV
Kao pčele,
bruje,
na cveće sleću,
drenovom grančicom okićeni,
na med,
na spokoj,
na željeno,
mirišu.
XXV
Između kuća,
miris tamjana,
i bosioka,
jek crkvenog zvona,
anđeosko krilo,
rašireno.
XXVI
Prolećno,
šareno,
lekovito,
bilje,
neostvarene,
neizrecive,
želje,
i tajne,
prekriva.
XXVII
Imena,
značenja,
Kokori,
Ljubatovci,
vode,
grgoljive,
senovite,
virovi,
pepelom obeleženi,
putevi,
na sve strane.
XXVIII
Tanasije i Milica,
smrt na oranju,
i grom na kućnom pragu,
Vida i Ćetoje,
Obrad,
Krstana,
Cvijeta,
Zdravka i Nemanja,
Mitrovići,
Vrhovci,
Zarići...
Gornje selo,
i Donje,
pejzaži,
iz predačkih života,
opomene,
na ramena
polako se spuštaju.
XXIX
U bašči,
voćnjaku,
pod lozom,
kamenovi,
ostaci temelja,
kuća,
u kojoj se u anđele prometnuše,
Veljko i Ranko,
i Ljuba,
ljubav Živkova,
božanska,
neprolazna,
jedina.
XXX
Strane,
Dolovi,
Kosta i Zorka,
Vinka,
Slavka,
Gojko,
Teodora,
Savo,
božji darovi,
u širokom naručju.
Mileva,
prva radost,
životom plaćena.
XXXI
Dom,
na bregu,
pun dece,
smeh,
uroke razgoni,
ruke,
pružene,
nebu,
i daljini,
obramenica za vodu,
i dalek put.
XXXII
Orasi,
pogača,
raskošna nemaština,
prelo,
mašale,
svici,
Ljubav,
od svakog nevremena zaklonjena,
ona što sve nadživljava,
zaboravlja imena,
i u trajanje se pretače.
XXXIII
Teodora i Mlađan,
Radivoje,
Milja,
Jagoda,
Slobodan,
Stojanka,
Gospa,
Gavro,
Milan i Marica,
Radojka,
Krstina,
anđeoski likovi,
kupine u pamćenju,
imena,
kao zaloga,
kao opstanak.
XXXIV
Rajići,
Janko i Danica,
Radmila,
Nevenka,
Milena,
Vlado,
Dobrina,
Sava,
Dobrivoje,
zborovi,
pevanje,
zrele trešnje,
crni dudovi,
lepota,
pod zvezdom,
pod srcem
sačuvana.
XXXV
Živko, Tanin,
mesečev srp,
plav,
dubokih očiju,
svetlih,
kao zadušna zora,
uznesen,
a puten,
Božji sin,
đavolov učenik.
XXXVI
Svuda,
za njim,
ostaje trag,
u suzi devojačkoj,
momačkoj pesti,
na pragu,
i svodu,
život sam,
pun,
darovan,
a dosuđen.
XXXVII
I Ljuba, Jankova,
san o snu,
miljenica,
svih anđela,
jéla,
dunja,
i prasak munje,
u letnjoj zori,
nestvarni leptir,
minuo,
mimo stvarnosti,
mimo grubosti,
neuhvatljiv i sjajan,
beleg ljubavi,
i večnosti.
XXXVIII
Urođene slike,
zalog,
koren,
zdenac,
iz srca,
same Majke Zemlje,
i daha Duha Svetoga.
Moje čelo,
visoko,
i moje oko,
plavo,
misao,
svetla.
XXXIX
Sve sam videla,
zapitana,
put,
i daljinu,
nebo,
i anđele.
Na obzorju,
novi dan,
i nova noć,
dolazeće svetlosti.
XL
Urođene slike,
na stopala,
u nedra,
na dlanove,
utiskuju se.
Čuvam reč,
i ime,
siguran,
prepoznatljiv znak.
Zalog,
svakom vremenu.
