ZALOG
SPOMENIK MOM ŽIVOTU
SPOMENIK MOM ŽIVOTU
I
Moje ruke su se prvo igrale,
u majčinim nedrima,
na izvoru života,
pa su kružile
crtajući po vazduhu
mađijske znake
za miran
i krepak
dečji san.
II
Onda su sklapale
i rasklapale
igračke,
prinosile ustima
slatkiše
i voće
i slatke gutljaje
hladne izvorske vode,
pravile grudve snega,
brale poljsko cveće,
moje ruke.
III
Osim majke
i oca
grille su baku,
tetke,
ujake,
stričeve,
strine
i ostalu mnogobrojnu svojtu,
moje ruke.
IV
Zatim su vodile
najbolju drugaricu
i druga,
u džepovima skrivale
male dečje tajne,
i zapisivale prva slova,
pa važne reči,
moje ruke.
V
Radile su hiljadu stvari,
moje ruke:
crtale,
plele,
hranile,
brisale prašinu,
tešile,
igrale se kompjuterskim mišom,
stiskale nadu,
pridržavale prijatelje,
neprijatelje,
ljubavi,
i ine,
namerne
i slučajne prolaznike
kroz moj život.
VI
Oduševljeno su se širile,
kao krila srećne ptice,
namenjena beskrajnom letu,
i skrušeno se skrštale,
na grudima,
moje ruke.
VII
U znanju,
i neznanju,
krstile su se,
moje ruke.
Pridržavale mi glavu
među vrelim dlanovima,
da ostane pri svesti,
i na ramenu,
da se ne rasprsne
u milion svetlaca.
VIII
Sada mirno leže
u mom krilu
i drže jedna drugu
osluškujući,
kao blizanci
u majčinoj utrobi,
kada će se približiti
suđeni dan.
Moje ruke su
živi spomenik mome životu.
